Šta sam zanimljivo čitala i gledala ovih letnjih dana.

Ako izuzmem stručnu literaturu za istraživanja, pisanje knjige/knjiga i za pripremu novog predavanja, podeliću ovde nekoliko drugih knjiga u kojima sam uživala i šta sam gledala.

Čitala sam tokom leta ponovo Life in the Garden Penelopi Lajvli i upravo sam završila, takođe još jedan reread i baštovanske memoare/spise, The Morville Year Ketrin Svift. Svako jutro sam čitala po nekoliko unosa.

Ponela sam sa sobom u Italiju da započnem antički roman Zlatni magarac (ili Metamorfoze) koji je Apulej napisao u II veku nove ere i koji je bio jedan od glavnih literarnih izvora za moj master rad iz antičke istorije na temu egipatskih kultova. U ovoj knjizi je zabeležen i moj omiljeni mit - mit o Amoru i Psihi koji zauzima središnji deo knjige i koji sam čitala ćerkama na glas (jedan od razloga zašto sam je čitala opet, pored nekih drugih meni važnih referenci). Roman pripoveda avanture jednog Lucija koji je skupo platio svoju radoznalost tako što je magijom pretvoren u magarca nakon čega su usledile serije nevolja i susreti sa gomilom loših ljudi sve dok na kraju nije, zahvaljujući boginji Izidi, povratio svoj ljudski oblik. Sve se odvija u Heladi, ali se završava Lucijevim odlaskom u Rim, gde se pominje baš onaj Izidin hram koji je u vezi sa obeliskom koji sam videla u Urbinu (što sam tek sad povezala, sjajno!).

Kad sam kod antike (namerno obilazim film i pomamu oko Odiseje, iako mi je drago da ep dobija pažnju i da ga ljudi čitaju), pročitala sam i novu knjigu Meri Bird Talking Classics - The Shock of the Old. Knjiga je o situaciji u kojoj se nalaze studije klasičnih jezika, latinskog i grčkog danas, istoriji i tradiciji proučavanja klasičnih nauka i često njihovim zloupotrebama (politizaciji, elitizmu i sl.) i najvažnije šta znači studirati klasične nauke i zašto su nam važne.

Čitam ovih dana i antologiju priča ženskih autorki koje su smeštene tokom letnje sezone- Stories for Summer u ediciji British Library Women Writers. Priče Dafni di Morije, Ketrin Mensfild, Virdžinije Vulf, Elizabet Tejlor (druge ET, ne glumice) i drugih.

Ponovo čitam serijal Emme M. Lion (po ko zna koji put) dok nestrpljivo čekam da izađe 9. knjiga. Sredinom jula sam pročitala i Šekspirovog Julija Cezara, sve zbog Eme (znaće fellow lovers).

Pre par dana pročitala sam roman May We Feed The King pesnikinje Rebeke Peri. Nešto osvežavajuće i za razmišljanje.

Dopalo mi se kako je napisan, ali posebno zbog teme kojom se bavi, temom sećanja, istorije i upotrebi lokacije u pričanju/oživljavanju prošlosti. Šta nam izvori i arhivi govore, šta i ko odlučuje šta pamtimo i kako to prezentujemo. Meni kao istoričaru kao poručeno.

Glavni lik je kustoskinja koja je unajmljena da osmisli i napravi postavku u jednom dvorcu. Postavke određene istorijske scene ili atmosfere iz odgovarajućeg perioda u npr. kuhinji, trpezariji ili kraljevoj sobi. Priča počinje njenim dolaskom, istraživanjem pisanih izvora koja joj arhivista dvorca dostavlja i osluškivanjem atmosfere dok smišlja šta i kako će postaviti. U dokumentima nailazi na jednog gotovo zaboravljenog kralja od pre nekoliko stotina godina koji je vladao ovde i bira da ispriča misteriozni dan iz njegovog života. U drugom delu se upoznajemo sa ovim kraljem kroz glas iz tog vremena, da bi se na kraju vratili u savremeno doba gde ona zaokružuje priču svojom postavkom.

Poetskim jezikom napisana i zanimljivog glasa. U knjizi nema nijednog imena niti godine, ali zato npr. uvek znamo šta je u cvetu u kraljevoj bašti u zavisnosti od sezona ili istorijskog perioda priče. Takođe, jedan osećaj, ustvaru dva, koji kao izmaglica obavijaju celu priču i prostor tog dvorca jesu usamljenost i neuhvatljivost.

Preporuka.

Nešto potpuno drugačije - Having People Over / A Modern Guide to Planning, Throwing and Attending Every Type of Party autorke Čelsi Fagan. Kako ugostiti ljude, razni tipovi okupljanja od večere do samo-ću-svratiti-na-kratko i tematskih slipover-a/druženja, kao i kako biti dobar gost. Dobro organizovano, sa brojnim praktičnim savetima i nekoliko recepata. Zanimljivo i zabavno za čitanje ako vas ovo zanima. Ja evo smišljam odmah mini gozbu i druženja za jesen.

Imala bih na ovu temu kulture ugošćavanja i foody reads još predloga za čitanje, ako vas zanima javite.

O jednoj knjizi koju sam skoro završila napisaću zaseban tekst.

Počela sam da čitam i novu knjigu Ketrin Arden (poznatu po trilogiji Medved i Slavuj) The Unicorn Hunters. Bretanja krajem XV, malo istorije- malo fantazije.

Čitam sad i pozamašnu biografiju Vite Sakvil-Vest. U planu za kraj avgusta su mi novi naslovi The Hounding autorke Zenobi Prvis i The Land Megi OFarel.

Stajem ovde sad sa knjigama i prelazim na par filmskih naslova.

Retko gledam filmove i serije, ali sam napravila sebi listu za leto šta bih želela da pogledam. Uglavnom klasici.

Gledala sam opet My Fair Lady iz 1964. godine sa Odri Hepbern. Film je snimljen prema delu Bernarda Šoa Pigmalion iz 1913. godine (inspirisan grčkim mitom). Nisam ljubiteljka profesora Higinsa niti njihovog odnosa, ali temama kojima se bavi jesam kao i mode. Sesil Biton je meastralan ovde sa kostimima i dekorom. U isto vreme sam naišla ovde na S. i na zanimljiv tekst u vezi sa modom u ovom filmu, pronaći ću link ako vas zanima.

Kad sam kod mode, pre neko veče sam pogledala dokumentarac o Diani Vriland (1903-1989), čuvenoj američkoj urednici časopisa Harpers Bazar i Vogue tokom XX veka. Dokumentarac se zove The Eye Has To Travel, možete ga pronaći na YT.

Gledala sam od novijih tv ostvarenja britansku seriju Rivals snimljenu prema knjigama Džili Kuper iz 1980tih i australijsku seriju My Brillian Career zasnovano na klasiku Majls Frenklin iz 1901. godine (simpatično).

Na listi za gledanje su mi i Barry Lyndon, kultni britansko-američki film iz 1975. godine Stenlija Kjubrika i La Grande Bellezza iz 2013. godine Paola Sorentinija.

Pišite utiske ako ste čitali/gledali nešto od ovoga ili ako imate nešto zanimljivo za preporuku.

Pozdravljam vas,

Delorija

Vratila sam se nedavno iz Italije sa letovanja, pa evo jedne Substack ,,razglednice” sa puta za povratak sa letnje pauze. Odlučili smo se opet za Italiju, ali ovaj put da bude baš letovanje tako da smo odseli u mestu Riccione, velikom letovalištu odmah nakon Riminija u oblasti Emilija-Romanja.

Pored mora, kupanja i knjiga (o tome poseban tekst), najveći highlights putovanja su mi posete Urbinu i Bolonji.

Urbino je jedan od renesansnih bisera koji sam oduvek htela da posetim. U pitanju je nekadašnje čuveno vojvodstvo iz XV veka, mali gradić-tvrđava na brdu u dolini i regiji Marche. Potpuno je očuvan istorijski izgled kao za vreme vojvode Federika de Montefeltra (1422-1482) kada je Urbino bio na vrhuncu političke moći i poznat kao jedan od renesansnih centara učenosti i umetnosti. Kad sam kod učenosti, Urbino je danas univerzitetsko mesto puno studenata iz svih delova sveta i koliko sam videla pretežno sa umetničkim i humanističkim fakultetima.

Poseban utisak mi je bila muzika koja se čuje sa svih strana kroz otvorene prozore sa časova opere ili vežbe sviranja studenata u nekoj od koncertnih sala vojvodine palate.

U centru se nalazi renesansna palata koja je bila sedište vojvoda od Urbina Palazzo Ducale i u njoj je smeštena i Galleria Nazionale delle Marche. Palata je sagrađena kao idealna renesansna rezidencija i dvor, u sred tvrđave, sa pogledom na celu dolinu okolo. Prostorije su praznjikave, ali se u najvećem delu palate nalazi pomenuta galerija sa slikama renesansnih majstora XV i XVI veka kao što su Pjero dela Franćeska, Paolo Ućelo, Ticijan i Rafaelo. Rafaelo je rođen ovde u Urbinu i tu se nalazi njegova rodna kuća koja se takođe može posetiti.

Divno mesto za ljubitelje renesansne istorije, arhitekture i umetnosti. Pomalo skriveno i savršeno za opuštenu posetu bez ikakvih gužvi. Mi smo išli vozom do Pezara i odatle se ide busevima koji idu do Urbina na svakih pola sata.

Konačno Bolonja! Nekako se dešavalo da mi je na svim prethodnim putovanjima po Italiji izmicala, iako sam bar jednom prolazila kroz nju.

Bolonja je najpoznatija po svom univerzitetu koji je najstariji univerzitet u Evropi i svetu koji je i dalje aktivan. Univerzitet je ovde osnovan u XI veku i bio čuven još od srednjeg veka sa svojim fakultetima prava, medicine i filozofije.

Puno akademskih institucija i studenata, portika svuda po centru (nasvođenih prolaza sa lukovima), tornjeva, crkava, restorana i specijalizovanih food radnji... Grad je poznat i kao kulinarski centar Italije (jeli smo odlične lazanje u nekom restoranu u centru).

Ovde je predavao i Umberto Eko, jedan od mojih omiljenih pisaca. Pre par dana sam videla da je početkom jula njegova ogromna lična biblioteka (iz Milana, oko 32000 knjiga) premeštena ovde u Bolonju i svečano otvorena za javnost. Smeštena je u Palazzo Poggi i nosi njegov naziv. Dok sam spremala knjige za put, razmišljala sam da li da ponesem i njegovog Baudolina da čitam ponovo dok sam tamo, ali nisam jer sam već imala dosta toga na spisku. Isto pre puta, dok sam gledala intervju sa nedavno preminulim Đorđem Kadijevićem, saznam da mu je prestižnu evropsku nagradu Grand Prix Europe na festivalu u Rimu za tv seriju o Vuku Karadžiću uručio baš Umberto Eko.

Kakvi umovi i susreti!

Toliko o Italiji. Nadam se da ste svi dobro, da nešto lepo čitate, uživate u hladu ili na moru i da vam bašte podnose koliko-toliko ove vrućine.

Čujemo se uskoro.

Delorija

Nedavno sam pročitala knjigu britanske glumice Džudi Denč “Shakespeare. The Man Who Pays the Rent” u kojoj su zabeleženi njeni razgovori o Šekspirovim delima i likovima koje je ona igrala bezbroj puta tokom svoje blistave višedecenijske pozorišne i filmske karijere.

Rezultat njenog bogatog glumačkog iskustva i strasti prema Šekspiru, jeste veliko razumevanje koje Džudi ima po pitanju Šekspirovog stvaralaštva i tumačenja njegovih likova, naročito ženskih koje je glumila. Ovaj serijal razgovora, od kojih svaki ima za temu jedno Šekspirovo delo, Džudi Denč je vodila tokom četiri godine sa njenim prijateljem glumcem i rediteljem Brendanom O’Hea. Sve ovo je ispraćeno ličnim pričama i anegdotama iz njene karijere.

Preporučila bih ovu knjigu kao opušteni vodič kroz Šekspirova dela uz neko kritičko izdanje. Biće zanimljiva ljubiteljima Šekspira i svima koji imaju veze sa pozorištem i glumom. Hvala mojoj Gogi koja mi je dala na čitanje.

Još nešto želim da podelim. Po završetku čitanja knjige, potražila sam epizodu sjajne britanske dokumentarne emisije o geneologiji Who Do You Think You Are, u kojoj je gost Džudi Denč i gde se istražuje istorija njene porodice unazad par vekova. Znala sam od ranije da ima ova epizoda sa njom, pa je sad bio savršen trenutak da pogledam. Epizoda je prezanimljiva, inače je ovo sjajna emisija ako vas interesuje tako nešto.

Pronašli su u njenoj lozi dansku pretkinju po ženskoj liniji i pratili tu liniju sve do Danske XVI veka. Glumica je otputovala u Kopenhagen gde je sa istoričarima i arhivistima tamo nastavila dalju potragu, otkrivši neverovatnu vezu sa Šekspirom, njegovim delom Hamlet i čuvenim astronom Tihom Braheom. Džudina pretkinja (više puta praprapra- tetka) je bila glavna dvorska dama na danskom dvoru u zamku Elsinor i njen sin je bio Tiho Brahe, oboje Šekspirovi savremenici. Naježila sam se dok sam gledala, neću da otkrivam druge veze u slučaju da neko želi da gleda.

Kakve čudesne priče, sudbine i veze!

Evo linka do Džudine epizode Who Do You Think You Are?

Takođe, snimljen je zimus još jedan dokumentarac sa Džudi Denč, inspirisani ovom epizodom, koji se zove Shakespeare, My Family and Me.

Pored silnih pozorišnih i filmskih šekspirovskih uloga, Džudi Denč je u filmu All is True sa Kenetom Branom, glumila Šekspirovu suprugu En Hetavej. Takođe, glumila je i kraljicu Elizabetu I Tjudor u filmu Shakespeare in Love. Meni jedna od najboljih britanskih glumica. Ove godine puni 92 godine!

Knjigu “Shakespeare. The Man Who Pays The Rent” i slične zanimljive naslove u vezi sa Šekspirom, nonfiction i fiction, kao i predloge za gledanje i za posetiti, preporučujem na kraju predavanja o Šekspiru.

Podsećam da je online predavanje ,,U bašti sa Šekspirom” dostupno za gledanje samo u periodu od 23. juna do 7. jula, odnosno od dana uoči Midsummer-a do našeg datuma za Ivanjdan, sve povodom Šekspirovog dela San letnje noći.

Ovim tekstom vas pozdravljam pred letnju pauzu i želim nam svima da uživamo u letu što više i lepše!

Vraćam se sa pisanjem i novim tekstovima ponovo u avgustu i sa predavanjima od septembra!

S ljubavlju,

Delorija

Čitam ponovo, u ime početka leta i praznika Midsummer/Ivanjdana, Šekspirovo delo ,,San letnje noći” (A Midsummer Night’s Dream). Najmagičnije od svih njegovih dela i skroz u skladu sa dugim junskih toplim danima i cvetnim obiljem.

Prošle godine sam u literaturi o istoriji Engleske XVI veka, Tjudorovima i posebno mojoj omiljenoj vladarki Elizabeti I, u jednoj od knjiga naišla usput na jedan zanimljiv podatak u vezi sa Šekpirom i njegovom delimičnom inspiracijom za neke scene iz ,,San letnje noći” i oduševila sam se. Kad sam krenula sa ponovnim čitanjem ove komedije prošlog juna, naišla sam na još jednu poslasticu - ljubičicu.

Ali, hajmo redom.

Scena: čarobna noć Midsummer Night / Ivanjdan, šuma nedaleko od Atine, mlad Mesec, vile i vilenjaci, atinski ljubavnici i jedan ljubavni napitak

U ovoj čuvenoj Šekspirovoj komediji, priča je smeštena u antičku Grčku, u Atinu uoči venčanja Tezeja i Hipatije. Najveći deo priče odvija se u jednoj šumi nedaleko od Atine uoči Midsummer Night kada se prepliću granice između sveta ljudi i drugih magičnih bića. Nekoliko mladih zaljubljenih Atinjana, jedna pozorišna ,,trupa”, vile i vilenjaci sve sa kraljicom i kraljem vila i vilenjaka, Titanijom i Oberonom i šumskim đavolkom Pukom, naći će se usred zamršenih ljubavnih drama greškom izazvanih jednim ljubavnim napitkom.

Kralj vilenjaka Oberon je poslao šumskog đavolka/vilenjaka Puka da nabavi cvet viole (ona mala dvobojna ljubičica, lat.Viola tricolor) i njen sok je upotrebio kao ljubavni napitak (*tehnički ovo nije napitak) da začara kraljicu Titaniju kao i neke druge likove koji će se te čarobne noći zateći u istoj šumi...

Oberon:

,,E, baš tog časa ja sam video-

Što ti nisi mogao - kako izmeđ’

Meseca hladnog i zemlje, Kupidon leti

Naoružan sav: majstorski na nišan uze

Vestalku jednu divnu, na Zapadu

Ustoličenu, pa tako odsečno

Ljubavnu svoju strelu odape sa lûka

K’o da hoće sto tisuć’ srcâ da prostreli;

Al’ u to spazih gde plamena strela

Kupidona mlađanog zacvrča u čednim

Zracima vlažnog Meseca, pa se ugasi;

A uzvišena sveštenica ode dalje,

Utonula u neljubavne misli svoje.

Ja, zatim, gledah gde će strela pasti:

I ona pade na jedan zapadni cvetak

Što je dotle bio beo kao sneg,

A sad, od rane ljubavne, potamne

Napola; taj cvet se zove “ dan-i-noć”,

A devojke ga zovu ,,ljubičica”.

Donesi mi taj cvet - jednom ti ga pokazah:

Kad mu kaneš sok na ženske il’ muške

Očne kapke usnule, svako će tad

Poludeti za prvim živim stvorom

Koga ugleda kada sanak prođe...”

II, 1 (San letnje noći- Viljem Šekspir, Sabrana dela, Službeni list SRJ Dosije, Beograd 1995)

Engleski stari nazivi za viole, koje je i Šekspir koristio u svojim delima u XVI veku, su heartsease i love-in-idleness kao i pansies (od francuskog penser- razmišljati). Naziv heartsease ukazuje na upotrebu ljubičica zbog blagotvornog dejstva na srce.

Ljubičice se pominju u mnogim renesansnim herbalima i receptima tog vremena (ljubičice i viole). Nekada su se koristile kao sastojak za lečenje raznih tegoba kao i za spravljanje ljubavnih napitaka. Preporučivale su se za sva pitanja srca. Za srce kao organ i za emocije (ljubavne teme).

Setimo se i da je koren naše reči za ljubičice- ljubav.

U jednom engleskom receptu za cordial za čišćenje srca iz 1675. godine, piše da za ,,čišćenje” srca uzeti ljubičice, dodati 3x veću količinu šećera i napraviti slatko koje treba uzimati kad si tužan.

Ako je neko bio slomljenog srca ili mu je nedostajala voljena osoba, predlagalo se uzimanje malo ovog cvetnog sirupa/slatkog da se oraspoloži.

Istorijska beleška

Evo sad mog omiljenog dela da vam ispričam. Jedna posebna zabava iz jula 1575. godine koja se odigrala prilikom posete engleske kraljice Elizabete I dvorcu Kenilvort je verovatno poslužila Šekspiru kao inspiracija jedne ili više scena za ,,San letnje noći”.

Kraljica je tada bila u poseti imanju sa tek završenom novom velelepnom baštom kod jednog od svojih najbližih dvorana. Poseta je trajala nekoliko nedelja i za to vreme, kako je bio običaj kad je kraljica na proputovanju zemljom, domaćin je priredio bogat program svakodnevne zabave u bašti i na imanju. Jedna od tih zabava/predstava bila je sa Damom iz jezera i scenom na jezeru oko dvorca Kenilvort sve sa sirenama, delfinom, tritonom i muzičarima, priča koju pominje Šekspir na jednom mestu u ovoj komediji.

Kenilvort se nalazi samo par km dalje od Stratforda na Ejvonu odakle je Vilijam Šekspir. U vreme kada su se odigrala ova kraljičina poseta, Šekspir je bio dečak i neki šekspirolozi su mišljenja da je prisustvovao ovim svečanostima u Kenilvortu. Zna se da je lokalno stanovništvo iz okolnih mesta bili prisutno, tako da je vrlo verovatno da je i on bio tamo i kasnije opisao scene po sećanju na ove zabave i kraljevsko uživanje u vrtovima Kenilvorta tog leta.

O ovim baštenskim zabavama i Kenilvortu ću više pričati u nečem novom što pripremam. Takođe, o istoriji ljubičica i svemu ovome pišem u svojoj knjizi (ovo je mali preview).

A Midsummer Night’s Dream je savršen predlog za čitanje za kraj juna i za čaroban početak leta sve u slavu nove sezone i prirode (naročito usred svih ovih dešavanja svuda oko nas). Takođe, možete pogledati i film istog naziva iz 1999. godine, za dodatni ugođaj.

Za ljubitelje Šekspira, cveća i istorije, online predavanje ,,U BAŠTI SA ŠEKSPIROM” biće dostupno za gledanje samo u periodu od 23. juna do 7. jula, odnosno od dana uoči Midsummer-a do našeg datuma za Ivanjdan, sve specijalnim povodom Šekspirovog dela San letnje noći. Možete više pročitati u ovom tekstu U bašti sa Šekspirom . Prijavite se porukom.

S ljubavlju,

Delorija

Poseban poziv za ljubitelje Šekspira i cveća!

Šekspir, cveće i elizabetanske bašte.

Uoči Midsummer Night’s Eve, letnjeg solsticija i Ivanjdana, u susret letu i magičnoj noći kada se prepliću svetovi, između jave i sna, otvaram online predavanjem pod nazivom ,,U bašti sa Šekspirom”. Na predavanju vas čeka čaroban svet Šekspirovih priča, cveće elizabetanskih bašta i njegova upotreba i simbolika u delima ovog velikog pisca, istorijski kontekst Engleske XVI veka i šetnja baštama koje je Šekspir poznavao/bi poznavao, priče o njima i nekim posebnim ličnostima.

Predavanje u kojem vam preplićem istoriju, književnost i baštovanstvo na stranicama čuvenih dela Velikog Barda i njegovog vremena. Savršen spoj (kad se ja pitam) i tema kojom se bavim godinama. Šekspirovo (elizabetansko) doba je svakako i glavni istorijski period mojih istraživanja, uz antičke veze i XIX vek.

U delima velikog pisca Vilijama Šekspira (1564-1616) nailazimo na česta pominjanja raznog cveća, biljaka i drveća koje je on viđao i koje je bilo poznato u Engleskoj krajem XVI i početkom XVII veka. Šekspir je cveće u svojim delima upotrebljavao radi metafore i posebno zbog bogate simbolike cveća, poznate njegovoj elizabetanskoj publici, na taj način dajući slojevitost i dubinu likovima, scenama i pričama.

Njegove veze sa biljkama i cvećem inspirisale su nastanak brojnih knjiga na ovu temu kao i bašte inspirisane cvećem iz Šekspirovih dela.

U prvom delu predavanja, pričaću vam o cveću koje je raslo u Engleskoj Šekspirovog doba i koje on navodi u svojim delima, o različitim značenjima koja je to cveće ima u njegovim delima kao i istorijskom vremenu, o verovanjima Elizabetanaca o cveću i njegovoj upotrebi, potom ću vas provesti kroz cveće u odabranom Šekspirovom delu kao specijalan play/case study za Šekspirovo cveće i na kraju, u trećem delu, saznaćete o Šekspirovim baštama, baštama koje je on poznavao (koje postoje i danas) i nekim istorijskim ličnostima koje su imale veze sa Šekspirom i/ili ovim baštama.

Usput ćete dobiti predloge ako želite da napravite svoju cvetnu leju inspirisanu Šekspirom, kao i preporuke u vidu knjiga, emisija, filmova i mesta za posetiti.

Pozivam vas da se prijavite i saznate nešto novo, inspirišete se i obogatite svoju ljubav prema Šekspiru, cveću, književnosti, istoriji i baštama.

Na mejl će vam stići nasnimljeno predavanje u trajanju 2h.

Predavanje će biti dostupno za gledanje samo u periodu od 23. juna do 7. jula, odnosno od Midsummer Eve do našeg datuma za Ivanjdan, sve povodom Šekspirovog dela San letnje noći ili kako glasi drugi prevod naziva Snoviđenje u noć ivanjsku.

Uplata 45e.

Možete se prijaviti porukom.

Šekspir i ja vas čekamo u bašti sa pričama!

S ljubavlju,

Delorija

Knjiga The Eights, debitantski roman britanske autorke Džoane Miler (Joanna Miller), bavi se temom prve generacije žena kojima je bilo dozvoljeno da studiraju na Oksford univerzitetu u vremenu nakon završetka Prvog svetskog rata.*

*Ženama je u prethodnom periodu bilo dozvoljeno na Oksfordu da prisustvuju predavanjima, potom i da polažu ispite, ali ne i da dobiju završna zvanja.

Priča prati četiri mlade žene koje dolaze te 1920. godine da studiraju i njihovu prvu godinu na Oksfordu, sve pod dugom senkom Prvog svetskog rata, tajnama i duhovima koji ih tu prate.

Knjiga je oda moći obrazovanja i ženskom prijateljstvu, naravno i Oksfordu koji je poseban karakter. Divno napisan roman koji ima emotivnu dubinu i koji obrađuje teške teme u jednom blagom tonu. Podsetio me je na knjigu The Enchanted April, kao i moje studiranje, vreme u Studenjaku i prijatelje koje sam tad stekla. Dopao mi se i odnos ovih mladih žena/sisterhood, njihova želja za učenjem i upornost.

Džoana je u priču uplela šifražetkinje i književne ličnosti kao što je Vera Britan, Vinifred Holtbi, Tomas Hardi, kao i crtice o Vilijemu Morisu i prerafaelitima, sve u vezi sa Oksfordom i tom godinom 1920/21. kada je smeštena priča romana.

Ubrzo po čitanju ove knjige potražila sam da gledam film The Testament of Youth (2014) zasnovan na čuvenom istoimenom romanu Vere Britan. U pitanju su Verini memoari iz perioda 1914 - 1918. godine koji se smatraju jednim od najbolje napisanih ratnih memoara i uopšte ličnog doživljaja Prvog svetskog rata i izgubljene generacije.

Vera Britan je započela studije na Oksfordu kada je počeo I svetski rat, da bi se već 1915. godine prijavila kao dobrovoljna medicinska sestra i rat je provela na različitim frontovima negujući povređene vojnike. Kasnije je postala poznata autorka, feministkinja i pacifistkinja.

“The Testament of Youth” se savršeno dopunjuje uz The Eights i to je knjiga koja je jedna od glavnih izvora ovoj priči. Takođe, zabeleženi su prelepi kadrovi Oksforda i engleskog pejzaža u filmu. Knjigu sam skoro nabavila u e-formatu, ima preko 1000 stranica, pa ću zasad samo da zavirim i kasnije kupim papirno izdanje.

Preporuka od mene.

Hvala na čitanju,

Delorija

Ove nedelje sejem prvu turu digitalisa (Digitalis purpurea) uz druge dvogodišnje cvetnice za sledeću godinu i već im se radujem unapred. U baštici mi većina digitalisa sada prolazi sa cvetanjem, ali imam još par manjih u cvetu.

Prelepi su bili, kako na suncu tako i uz ružičasti suton pre par dana! U znak divljenja pišem ovaj tekst i delim fotografije. Čaroban cvet. Jedna od cvetnica koju najviše volim, bogate istorije i narodnih verovanja u vezi sa vilama i vešticama (kod Engleza) o čemu pišem u svojoj knjizi. Ima tu još jedna tajna veza između nas, ali nek zasad ostane skrivena. Pominjem ga naravno i u svojim predavanjima o engleskim cottage gardens kao i u predavanju o Agati Kristi o upotrebi u medicini i njegovim lekovitim&otrovnim svojstvima.

Zauvek očarana i inspirisana digitalisom!

Ove godine su mi zvezda bili digitalisi “Sutton’s Apricot” uz moje starije digitalise koje uzgajam već 7-8 godina. Seme “Sutton’s Apricot” mi je bilo dugo na listi želja i dobila sam ga na poklon pre 2 zime preko Švedske od divne Biljane iz Farme cveća Marković u znak zahvalnosti. Pisala sam ranije (više puta) o uzgoju digitalisa, ostaviću ovde link Digitalis . Seju se sad tokom letnjih meseci. Seme je jako sitno, pa pokušajte da ne prosipate mnogo semena odjednom i održavajte zemlju umereno vlažnom, pogotovo dok niču (ovo uvek važi za sve sejance). Pročitajte tekst ako vas zanima, imam i videe na IG u Sačuvanim pričama.

Ostavljam vas sa fotografijama i sa tri kratka videa ovogodišnjih digitalisa.

Uživajte!

Čujemo se uskoro.

S ljubavlju,

Delorija / FloraDela

Nova fascinantna knjiga britanske istoričarke Janine Ramirez “Legenda / The Real Women Behind the Myths That Shaped Europe” u kojoj nastavlja da iznova otkriva i razmatra priče o ženama iz istorije srednjeg veka, ovaj put izuzetnih žena koje su imale uloge u stvaranju modernih evropskih nacija.

Janina Ramirez u Legendi preispituje sačuvane narative o poznatim ženama srednjeg veka, njihovim (zlo)upotrebama u izgradnji nacionalnih identiteta tokom XIX veka i traga za stvarnim ženama iza legendi.

Izabrala je sedam evropskih zemalja počevši sa Francuskom, potom Španijom, Grčkom, Belgijom, Nemačkom, Italijom i na kraju Velikom Britanijom. Za svaku državu, uz poznatu srednjovekovnu ženu uparila je i jednu modernu ženu iz kasnog XVIII i XIX veka iz vremena kada su se stvarale i oblikovale evropske nacije, od kojih su neke vilanizovane dok su druge slavljene kao nacionalne heroine.

Janina počinje potragom za Jovankom Orleankom iz XV veka i njenom upotrebom u kasnije francuske nacionalne svrhe uz priču o Šarlot Korduroj sa kraja XVIII veka, potom uparuje špansku kraljicu Izabelu od Kastilje iz XV veka i borbenu Agustinu iz Saragose početkom XIX veka, grčku, tj. vizantijsku princezu- istoričarku Anu Komninu iz XII veka i neustrašivu vlasnicu flote Laskarinu Bubulinu sa početka XIX veka i borbi za grčku nezavisnost, mistikinju Mari iz Oignies-a iz XII/XIII veka i begine Belgije iz kasnijih perioda, nemačku caricu Adelaidu iz X veka i Lolu Montez iz XIX veka, italijansku Svetu Katarinu iz Sijene XIV veka i Anu Morisi iz XIX veka i na kraju britansku Lejdi Godivu iz XI veka i kraljicu Viktoriju.

“ This is not a traditional history book. It is a journey that I have curated, streching across the centuries and across Europe. I began writing it with a simple premise: in recovering women’s stories from history I realised how certain individuals have had their names and reputations modified, manipulated, used and abused down the centuries, often for political ends. ... To explore this idea further I wanted to put the frame on women - medieval and modern- and examine what roles they have played in the formation of nations.”

Preispitivanje postojećih narativa o njima pokazuje kako su ova imena prisvajana i pogrešno tumačena kroz vekove od strane različitih grupa i za potrebe vremena. Svedene na slike i mottos, odvojene od konteksta realnosti i mentaliteta njihovog vremena i upotrebljene da služe modernim propagandama. Sve one se moraju posmatrati i tumačiti kao deo složenih i slojevitih istorijskih realnosti i mentaliteta, pejzaža i nasleđa čiji su deo bile.

“But they deserve to be seen as three-dimensional thinking, feeling living individuals, part of dynamic, complex and problematic environments.”

“The world she lived in was very different to the modern era, and her actions and ideologies reflect those of her time.”

Izdvojila bih ovde par meni posebno zanimljivih primera da prokomentarišem, tj. poglavlja koja su me najviše zaintrigirala.

Najpre, par žena iz Grčke koji je Janina odabrala. Vizantijska princeza Ana Komnina, kći cara Aleksija I Komnina iz XII veka, njena uloga autorke i istoričarke iza spisa Aleksijada i Laskarina Bubulina, njen par iz vremena borbi za oslobađanje Grčke od osmanske vlasti početkom XIX veka. Sad me sve ovo podseti na Plutarhove Uporedne životopise grčkih i rimskih istorijskih ličnosti. Ana Komnina mi je naravno dobro poznata, ali sa Laskarinom Bubulinom (kako ovo ritmično zvuči) sam se prvi put ovde upoznala. Neustrašiva borkinja iz vremena rata za nezavisnost 1820tih, rođena igrom slučaja u Konstantinopolju kao i Ana vekovima pre, inače sa ostrva Speces, sa dva braka iza sebe i u posedu privatne flote kojom je komandovala, danas se slavi kao nacionalna heriona. Zanimljive su veze koje Janina povlači između ove dve ličnosti i Laskarinin osećaj za vizantijsko nasleđe i važnost dinastije Komnina, iako je antička prošlost Grčke istaknuta kao dominantna veza sa Evropom i Zapadom tokom borbi i oblikovanja moderne grčke nacije.

Priču o beginama i Mariji od Oignies-a iščekivala sam od ranije da čitam, jer je Janina pominjala na jednom kursu koji sam pohađala kod nje dok je još radila na ovoj knjizi. Begine su bile pripadnice ženskih zajednica, nastalih u zemljama zapadne Evrope u razvijenom srednjem veku, najviše na prostoru Nizozemske, koje su bile spiritualnog karaktera, ali van crkve i manastira. U pitanju su bile žene koje nisu pripadale Crkvi ni verskim redovima u manastirima što je bio problem crkvenim autoritetima, jer je značilo da su bile van kontrole papstva zbog čega je odnos prema beginama često bio promenjiv. Imale su značajan spiritualni uticaj na svoje zajednice i bile prilično prosperitetne u ekonomskom smislu. Ovi beginaži/beguinages, prve zajednice u kojima su samo žene živele (svaka je imala svoju kuću i zanimanje), mogu se videti i obići i danas po gradovima Belgije i Holandije - kvart i redovi kuća sa zelenom površinom i crkvom. Pojavilo se više novih naslova o njima prethodnih godina u istoriografiji, možete potražiti ako vas zanima. O svetoj Mariji iz Oignies i kasnije o svetici Katarini iz Sijene u posebnom poglavlju, bilo je prilično teško čitati (u emotivnom smislu) uz svu tu količinu samonametnutog mučeništva, telesnih kažnjavanja, slavljenja svete anoreksije kod žena, performativne spiritualnosti… Strašno, bez obzira na kontekst vremena i potpuno drugačije (ekstremne) oblike izražavanja religioznosti pojedinih ličnosti.

Poglavlje koje se bavi prostorom današnje Nemačke mi je iznenađujuće bilo jedno od najzanimljivijih. Počinje čuvenom Lolom Montez i njenim boravkom i delovanjem u Bavarskoj 1840tih. Lola je tada bila ljubavnica bavarskog kralja Ludviga i napravila je priličan metež dok je bila tamo. Nije Lola ta koja me je zanimala, već priča o srednjovekovnoj nemačkoj carici Adelaidi iz X veka. Priču o njoj Janina započinje opisom i fotografijama skulptura dva bračna para nemačke gotike iz XIII veka majstora poznatog kao Naumburg Master.

Prvi par su car Oton I i carica Adelaida iz X veka (koji ima prekrasan izraz lica i osmeh dok gleda u supruga), dok drugi set prikazuje jedan plemićki par odakle je Utina lepota postala legendarna dalje kroz nemačku istoriju i zloupotrebljavana, npr. u nacističkoj propagandi kao primer arijevske lepote ili kao rezultat toga njena pojava u popkulturi kod Diznija (ostavljam fotografiju da prepoznate na koji Diznijev lik vam liči, njen kostim prvenstveno). Saznajemo zanimljivu priču o carici Adelaidi, istaknutoj istorijskoj ličnosti koja je imala vrlo živopisan život od zarobljene princeze do prve carice Svetog rimskog carstva nemačke narodnosti. Veliki i dugovečan igrač (igračica) složene evropske politike tog vremena. Uz Adelaidu i o bliskim vezama krune i crkve (koje su važne za sve ove ličnosti), čitamo i o životima drugih ženskih likova kao što su Adelaidine ćerke i snaja vizantijska princeza Teofanu koja je bila udata za cara Otona II.

Na kraju, ličnost kojoj sam se najviše obradovala kad sam čula njeno ime u najavi knjige - Lejdi Godiva. Jedina žena zabeležena kao veleposednica u čuvenoj Domesday Book iz XI veka koja je posedovala posede širom Engleske u vremenu pre i uoči dolaska Viljema Osvajača i normanskog osvajanja 1066. godine. Stvarna žena iza Lejdi Godive, pravog imena Godgyfu, plemkinja iz kraljevstva Mersije, bila je mnogo interesantnija i daleko uticajnija nego što legenda o njoj govori. Ime Lejdi Godive je i danas najpoznatije po onom njenom slavnom (izmišljenom) prolasku kroz Koventri na konju, potpuno naga samo raspuštene kose do dole, dok su ljudi stajali sa obe strane ulice pognutih glava. Prema ovoj legendi, Lejdi Godiva je molila muža da smanji/ukine takse stanovnicima, na šta joj je on odgovorio - Može, kad ti budeš gola projahala kroz pune ulice Koventrija! So, she did.

Ona je prethodno zamolila stanovnike da je ne gledaju kad bude prolazila. Samo je jedan pogledao i istog trena ostao slep. Možete zamisliti koliko je ta slika gole Lejdi Godive raspuštene duge kose na moćnom konju, još za dobro svog naroda/zajednice, zavodila maštu kasnijih pokolenja. Ova legenda o njoj pojavila se prvi put tek sto godina nakon njene smrti kada je zabeležio jedan benediktinski monah manastira St. Alban. Moja mama je posebno volela ovu priču.

Stvarnost je bila sasvim drugačija, jer je ona sama određivala kako i koliko će oporezivati svoje stanovnike na posedima kojima je lično upravljala, ali viktorijanskim istoričarima i nationbuilders je odgovaralo da umanje njen uticaj i zasluge, sve u skladu sa slikom i ograničenjima viktorijanske žene i ondašnjim sentimentom.

“ and the use and abuse of her reputation makes her one of the most overwritten figures in British history, the real woman almost entirely fragmented and lost beneath her later legend.”

Janinina uporedna potraga za stvarnom Lejdi Godivom i drugim ženama ove knjige iza ovih tradicionalnih priča i legendi, kroz mesta, objekte i reči u kojima su sačuvane, iza svih tih slojeva i manipulisanih predstava, otkriva koliko su one same i priče o njima bile mnogo važnije, kompleksnije i zanimljivije, nego što su nam skrojeni narativi preneli.

Velika preporuka od mene, posebno za kolege istoričare i sve one koje zanimaju ove teme i istorijski periodi.

“ Rather than consume versions of history that have been filtered through centuries of overwriting, we now have the ability to discover and uncover the stories and the individuals we want to know more about... Politicians, influencers, extremists are weaponising the past and we must listen to their every word with caution, questioning their intentions and seeing through their rewriting of the past.”

Preispitujte sve i stay wild!

S ljubavlju,

Delorija

Početkom maja podelila sam mini garden tour da pokažem kako je napredovala baštica pred veliko cvetanje. Sada delim kroz fotografije i mini video kako je sve izgledalo u cvetu.

Maj je najlepši mesec u mojoj baštici! Raskoš na sve strane, mirisi i boje. U ovom periodu cvetaju uz ruže i božure, dvogodišnje i jednogodišnje lepotice kao što su digitalisi, turski karanfil, šeboj (od aprila), kandilice, kenterberijski zvončići, različak, nigela, mak… Upravo sada, krajem maja i početkom juna, počinju mi sa cvetanjem i jednogodišnji delfinijum i Ammi majus.

Ostavljam vas sa fotografijama (koliko mogu da postavim zbog prostora) i mini videom (komšije pored su se spremale da nešto rade, pa sam malo ubrzala).

Evo i video:

Vadila sam pre neki dan lukovice lala u jednoj manjoj leji da bih napravila na jesen drugi raspored sadnje lala na tom mestu. Uskoro ću sejati I turu dvogodišnjeg cveća za sledeću godinu. Sad čekam još koji dan da prođe većina nigele/mačkovog brka da bih je izvadila i presadila preostale sejance kosmosa i cinija uz još neke druge cvetnice za leto i jesen.

Nadam se da i kod vas lepo napreduje cveće i da uživate u baštama i na terasama. ,,Samo” da nas i vreme lepo služi.

S ljubavlju,

Delorija

Na predavanju U BAŠTI SA AGATOM KRISTI i Miss Marple/Poirot čajanci juče, umesto čaja, pili smo u šoljicama tonic water i to je sve što treba da se zna o tome kako nam je bilo :)!

Pomenuti tonik (sa raznim ukusima) sam nabavila samo kao jedan od clues iz jedne od (otrovnih) priča iz romana Agate Kristi, za malo demonstracije uz druge knjiško-cvetne propse, pa smo last minute odlučili da ga sipamo u šoljice umesto čaja jer nam je bilo pretoplo.

Uz priče o Agati i njenoj ljubavi prema baštovanstvu (i arheologiji), rešili smo nekoliko Agatinih krimi slučajeva uz priče o otrovnim biljkama sa dugom reputacijom, ali i nekim cvetnicama koje su se našle u sred misterioznih zbivanja. Sve sam nam to propratilila vezama sa grčkom mitologijom, tako da su moji divni učesnici odmah naučili, između ostalog, da im poznavanje grčkih mitova i latinskih naziva može spasiti život! Pominjali smo naravno i cottage garden Miss Marple i kako je njeno hortikulturalno znanje pomoglo da se odgonetne jedan poseban slučaj.

Na kraju sam podelila brojne predloge za dalje čitanje i gledanje.

Sve smo to rešili pre čajanke!

Posle svih tih priča (npr.o patkama pogrešno punjenim listovima digitalisa uz žalfiju), obazrivo se pristupilo dezertima i osveženju, ali su svi preživeli i bili nasmejani :). Čak smo Mariji proslavili i rođendan!

U baštici nas je čekao digitalis kao jedna od zvezda ovog predavanja, uz druge cvetnice koje se sad tek otvaraju!

Setila sam se da fotkam tek posle predavanja i to par fotki brzinski šta sam uhvatila (jedna je Jovana T). Hvala i Gogi na par fotografija.

Takođe, ovi kolači koje pravi draga @srecicica_ su savršeni za englesku garden party! Tortu i čoko-kekse sa ja pravila i kiflice moja sestra.

Uživali smo.

Družimo se neki drugi put.

Podsetnik za prijavljenje da se online predavanja o ENGLESKIM COTTAGE GARDENS mogu pogledati do kraja maja (ako neko dosad nije stigao da pogleda sve). Javljam kad budu opet dostupna, takođe i online verzija predavanja o Agati Kristi.

S ljubavlju,

Delorija

Ruže i kandilice ( i božuri u dvorištu) sada počinju sa cvetanjem, a još koji dan i svo dvogodišnje i jednogodišnje cveće koje sam sejala prošlog leti/jeseni kreće da cveta.

Snimiću poseban garden tour kada sve bude u cvetu!

Pozdravljam vas i pišem uskoro,

Delorija

Poziv za majsko specijalno predavanje&druženje uživo kod mene u Zemunu!

U nedelju 24. maja održaću PREDAVANJE uživo ,,U BAŠTI SA AGATOM KRISTI” uz Miss Marple/Poirot englesku CVETNU ČAJANKU za sve nas ljubitelje kraljice krimi romana i baštovanstva!

Biće to spoj baštovanstva, književnosti i misterije, sve u vreme cvetanja digitalisa koji nam je jedna od cvetnih zvezda ovog predavanja.

Prvo ćemo imati predavanje ,,U bašti sa Agatom Kristi” gde ću vam pričati o Agati Kristi i ulozi (otrovnih) biljaka u njenim romanima, rešavanju nekoliko zanimljivih krimi slučaja kroz 5 odabranih biljaka (uz razne istorijske i mitološke pozadine), potom o Agatinoj ljubavi prema baštovanstvu i njenoj bašti u Grinveju uz preporuke na kraju za čitati i gledati. Takođe, po završetku predavanja ili nakon čajanke zajedno ćemo sejati cottage garden cveće sa semenom iz moje baštice.

Kad završimo sa edukativnim delom, nastavljamo druženje i uživanje uz čaj&dezerte uz specijalnu Miss Marple/Poirot bookclub&garden party. Prenećemo naravno priču i u moju cotage garden/cut flower bašticu da razgledamo i sedimo okruženi cvećem.

Tehničke informacije: Zemun, 24. maj (nedelja), trajanje 4h. Počinjemo u 14h.

Mala grupa.

Za uplatu 150e.

Možete se prijaviti porukom ovde ili na IG.

Radujem vam se i jedva čekam!

S ljubavlju,

Delorija

Raskošnom i opuštenom stilu engleskih seoskih bašta/cottage gardens sjajno doprinose cvetnice koje se same razmnožavaju. Sve su to lepotice koje se vekovima uzgajaju u engleskim baštama i od kojih većina krasi već dugo i naše seoske bašte. Ako ih pustite da se samoraseju po bašti one će svojim nepredvidivim širenjem uneti pomalo divlji izgled i učiniti da vaše bašta deluje što prirodnije.

Ove cvetnice koje se uspešno samorasejavaju nakon stvaranja semena (ako im odgovaraju uslovi), umesto vas obave posao razmnožavanja, tako ne morate da skupljate seme i sejete ih ponovo. Jednom ih posejete i one dalje nastavljaju same. Ja ih ostavljam da se samoraseju, ali ipak volim uvek i da skupim seme, za svaki slučaj. U cveće koje se samorasejava spadaju na prvom mestu otporne jednogodišnje ili dvogodišnje vrste, ali i neke perene.

Kod samorasejavajućeg cveća životna priča ide ovako. Kad je seme zrelo, pada okolo ili se raznosi po bašti i dvorištu, klija čim su uslovi za to odgovarajući i dalje raste i cveta (u zavisnosti od svog životnog veka) da bi opet odlazilo u seme i sve ispočetka. Nemojte da vas zavara to njihovo ,,same ćemo” i što vam olakšavaju posao, jer neke od njih znaju da se previše rašire (zavisi od vrste do vrste) ili da se pojavljuju na mestima gde vam ne odgovara. Pratite situaciju i ako se tako nešto desi, samo ih uklonite, tj. presadite na drugo mesto i/ili poklonite nekom višak rasada. Još jedna stvar u vezi sa nekim cvetnim vrstama je da mogu menjati boju, tu onda imamo i efekat iznenađenja svake godine. Avantura zagarantovana!

Sve ovo gore u vezi sa samorasejavanjem važi pod uslovom da im odgovaraju stanište i vremenski uslovi. Ako su srećni u vašoj bašti, onda će se rado širiti. Dajte im slobodu, pa ih po potrebi samo malo ,,editujte”.

Moji favoriti cveća koje se samorasejava i koje imam u svojoj bašti/po saksijama:

Najbolje za samorasejavanje su jednogodišnje ili dvogodišnje cvetnice koje rastu brzo i cvetaju već sledeće godine i koje su naravno otporne na mraz i niske temperature (prezimljavaju kod nas). Nigela ili mačkov brk je ubedljivo osvajač broj 1. kod mene, potom divlja šargarepa Dara, kandilice se isto fino samorasejavaju, zevalice, prkos, starinske mirišljave petunije, neven, jednogodišnji delfinijum (ne uvek), kosmos (ako je blaža zima jer on inače ne prezimljava)… Kod mojih tetaka najviše viđam da se samorasejavaju kandilice, alisum, neven i kadifice.

Ove cvetnice ne samo što rade umesto vas i daju prirodniji izgled bašti, već su lake i nezahtevne za uzgoj, uz to su i otporne zbog čega su uvek bile dodatno cenjene u seoskim bašticama jer su štedele vreme zauzetim domaćicama. Vole sunčane pozicije (bar većina ovih koje sam navela). Uspevaju i u saksijama (sve što sam navela imam i po saksijama). Takođe, često rastu i na mestima gde druge biljke ne mogu, a vole ih i oprašivači. Sve bolje do boljeg.

Možete sad nabaviti seme cveća koje se seje na proleće (npr. nigela, neven, prkos…) i posejte ih što pre prema uputstvu za uzgoj. Pisala sam ranije tekst o nigeli, možete pogledati ako vas zanima.

Pišite šta se kod vas najbolje samorasejava od cveća.

Ako biste voleli da saznate kako do svoje verzije cottage garden i o kulturnoj istoriji ovih šarmantnih engleskih seoskih baštica punih cveća, pozivam vas da se prijavite na predavanja o engleskim COTTAGE GARDENS koju sam spremila kroz 2 video predavanja. Možete se prijaviti porukom ili odgovorom na ovaj mejl.

S ljubavlju,

Delorija

Knjigom “Jane Austen’s Bookshelf / The Women Writers Who Shaped a Legend” autorke Rebeke Romni (Rebecca Romney) zaokružila sam svoju verziju godine A Year of Jane Austen prošlog decembra. U pitanju je jedna od novih knjiga o Džejn Ostin koje imaju veze sa njom ili vremenom u kom je živela, koja je izašla proletos prošle 2025., u godini jubileja.

Autorka Rebeka Romni, poznata američka kolekcionarka i trgovkinja retkim knjigama, pre nekoliko godina se upustila u potragu za knjigama engleskih ženskih pisaca koje su bile prethodnice i savremenice Džejn Ostin koje je Džejn čitala i kojima se divila. Sve su bile veoma čitane autorke u Engleskoj u drugoj polovini XVIII i početkom XIX veka.

Tragajući za prvim izdanjima njihovih knjiga i čitajući ih, paralelno je istraživala priče o njihovim životima i karijerama i pratila uspon i pad njihove popularnosti kroz XIX i potom XX vek. Usput je tražila odgovore na pitanje zašto one danas nisu toliko poznate kao Džejn Ostin ili njihovi muški savremenici. Glavni rezultat njene potrage je ova knjiga, ali ima još jedan koji ćete saznati u knjizi ako je budete čitali.

Imena ovih spisateljica su (*ostavljam u originalu):

Frances Burney,

Anne Radcliffe,

Charlotte Lennox,

Hannah More,

Charlotte Smith,

Elizabeth Inchbald,

Hester Lynch Thrale Piozzi i

Maria Edgeworth.

Sve one su bile savremenice, vrlo poznate, čitane i hvaljene književnice u to vreme. Ne samo da ih je Džejn čitala i uživala u njihovim delima (većinom, bar za one koje je pominjala), već možemo videti kako su je i inspirisale. Uz zanimljive veze između njih samih, otkrićete veze sa nekim delima Džejn Ostin kao na primer naziv za Pride and Prejudice, izraz koji se sreće na dva mesta u istoj rečenici u romanu Cecilia (1782) Frensis Barni i to oba puta krupnim slovima boldovan (ali, ne samo tu i ne samo kod ove autorke). Inače, Ostinova je prvobitno roman nazvala First Impressions i tek godinama kasnije pre objavljivanja preimenovala u Pride and Prejudice. Barnine knjige su bile jedne od njenih omiljenih knjiga koje često pominje u svojim pismima ili delima. Najviše pisaca i knjiga navodi u svom delu Nortengerska opatija koju sam namenski čitala ponovo uporedo sa ovom knjigom i u sklopu gotske teme romana krajem jeseni.

Čitajući o njihovim privatnim životima, izazovima sa kojima su se suočavale i ograničenjima društva, pola i vremena, osećala sam iskreno divljenje i dubok naklon za sve njih koje su i pored svega toga pisale i objavljivale svoja dela. Imam nekoliko favorita među njima i planiram da pročitam na prvom mestu ,,Udolfa” En Redklif i ,,Evelinu” Frensis Barni, ali i nešto od Marije Edžvort (za početak). Vrlo zanimljive ličnosti, same po sebi (Hester Trale Pioci je ličnost koju trebate upoznati).

Čitav jedan novi svet sam otkrila ovom knjigom i Rebeka me je definitivno zainteresovala da potražim njihova dela. Pronašla sam u njoj mnogo više nego što sam mislila da ću (takođe i u pravcu istorije žena/ženskih studija tog perioda) i one same su mi se dopale mnogo više nego što sam se nadala. Dodatno mi je bilo interesantno da pratim veze sa nekim drugim istorijskim ličnostima engleske istorije tog doba ili saznam odakle En Redklif ideja za pisanje gotskih romana i osećaj za atmosferu.

Osim što je ovo knjiga o autorkama koje su inspirisale Džejn Ostin i kojom pratimo kontinuitet ženskog pisanja i popunjavamo engleski literary landscape onog vremena, ovo je i knjiga o knjigama, o (muškom) svetu izdavaštva XVIII i XIX veka, o procesu kako i šta ulazi u canon, podjednako kao i o tržištu retkim knjigama danas. Rebeka piše o svojim istraživanjima, potrazi i otkrivanju ovih knjiga (prvih izdanja) i njihovih kasnijih izdanja kao i kako stvari funkcionišu među kolekcionarima i trgovcima. Ovo je nešto zbog čega mi je knjiga bila posebno privlačna. Nakon ove knjige imam još više poštovanja i ljubavi prema knjigama kao predmetima i njihovom životu nakon objavljivanja.

Preporuka od mene najviše za posvećene Džen Ostin ljubitelje i angliste.

S ljubavlju,

Delorija

Delim sa vama baštovanske beleške iz moje cottage garden baštice sa početka proleća- šta sam sejala, šta sejem ovih dana i kako mi napreduje cveće u bašti.

Tokom marta sam sejala otporne jednogodišnje cvetnice, najpre unutra u posudama za setvu i po saksijicama, a posle deo i direktno napolju u baštu. U posudicama za setvu u radionici posejala sam novu prolećnu turu različka i skabioze i I turu kosmosa i cinija. Za sada svi fino niču i napreduju.

Napolju direktno u baštici, sejala sam još po malo skabioze, kosmosa, maka (beli i roze od Maje Bashche), ukrasnu žalfiju i sultanu (seme dobila od Branch garden tima još prošle zime), pink campion (seme koje sam pokupila kod tetke u bašti), dragoljub... Videćemo koliko će to sve nići.

Presađivala sam u februaru/martu po baštici i dvorištu preostale jesenje sejance koji su mi prezimili u setovima i po saksijama u radionici ili napolju - nezaboravak, šeboj, turski karanfil, ukrasni slez, kandilice, različak, par lunarija...

Od semena ukrasnog graška (dve vrste sa različitih strana) koji sam sejala u februaru nije ništa ispalo, ne znam šta im bi. Imam još par semenki, pa ću pokušati opet. Kod mene, bar u baštici koja je skroz na otvorenom bez sene, ukrasni grašak jedva uspeva jer je jako toplo i osunčano ceo dan. Stigne da procveta, izbaci 3-4 cvetića i odmah se osuši jer tad već počinju visoke temperature. Probaću za sledeći put neko drugo mesto, malo zasenjenije.

Nigela (Mačkov brk) se samorasejala obilno po običaju, malo sam je obuzdala na par mesta zbog drugog cveća. Jednogodišnji delfinijum, Ammi majus i divlja šargarepa Dara isto lepo napreduju u bašti (imam ih i u saksijama u cvetnom kutku). Takođe i različak, skabioza, turski karanfil i kenterberijski zvončići (njih sam sve sejala prošlog leta/jeseni i presađivala krajem jeseni).

Trebam ovih dana da sejem ladolež, peruanski noćurak, ukrasni duvan i starinske mirišljave petunije (uk.duvan je staro seme iz moje/babine seoske bašte, a petunije su isto staro seme iz seoske bašte sestrine pra-svekrve) i nove ture cinija, kosmosa i šta još imam od cvetnica koje će cvetati ove godine. Trebam da pregledam svo seme i pripremim.

Sejaću uskoro i malo ehinacee, ahilee, digitalis (većinu ću tokom leta) i neki karanfil čije sam seme donela iz Italije, sve za sledeću godinu. Imam par maleckih sadnica ehinacee koje sam sejala prošle godine, trebam da ih prebacim u baštu, ali čekam da još porastu zbog puževa.

Presadila sam u februaru i dve ruže uz luk u baštici (ranije su mi bile uz neku stazu) i jednu hortenziju panikulatu.

Videću neki dan da snimim video garden tour po baštici da pokažem kako šta napreduje od cveća.

Uz ovo sejanje i presađivanje cveća, tokom februara i marta uvek ima posla oko orezivanja, okopavanja i raščišćavanja po baštici i dvorištu. Uklanjanje korova (zubače i mišjakinje) uz druge sitnije radove, da ni ne pominjem.

Verujem da je i kod vas zauzeto ovih dana.

Ako biste voleli više da saznate kako do svoje verzije engleske cottage garden i o kulturnoj istoriji šarmantnih engleskih seoskih baštica punih cveća, pozivam vas da se prijavite na predavanja o engleskim COTTAGE GARDENS koju sam spremila kroz 2 video predavanja. Sve informacije imate u posebnom tekstu. Možete se odmah prijaviti porukom ili odgovorom na ovaj mejl.

Šaljem cvetni pozdrav,

Delorija

Posebna poslastica i poziv za ljubitelje vanvremenskih lepota engleskih bašta i književnosti, istorije i kulture!

Ako volite lepotu i šarm engleskih bašta, naročito cottage gardens baštica u šarmantnim seocima sa starim kamenim kućama slamnatih krovova, obraslim mirišljavim ružama i punim cveća, onda je ovo za vas!

Engleske COTTAGE GARDENS su tema glavne cvetne edukacije koju sam sa najvećim zadovoljstvom spremila kroz 2 video predavanja:

1. BAŠTOVANSKO - Kako vi možete postići izgled engleske cottage garden (ako nemate baštu, onda na terasi) i

2. ISTORIJA&KULTURA - Društveno- istorijski aspekt ovih Cottage Gardens od istorije njihovog razvoja preko engleske književnosti i umetnosti do romantizacije i realnosti u XIX veku i danas. Na kraju ćemo, za one koji žele, imati Zoom uživo kao online cvetnu čajanku za sve razgovore na temu, o cveću, knjigama i filmovi i sl. ili mi možete poslati mejl sa pitanjima i utiscima kad odgledate.

Ove cottage garden/seoske baštice karakteriše neformalan dizajn, odsustvo oštrih linija i struktura, obilje cveća starih omiljenih cvetnica, otpornih i onih koje se često i same rasejavaju, maksimalno iskorišćen prostor (manji prostor), šarm i romantika, opušten stil i pomalo divlji izgled …

Na prvom baštovanskom predavanju saznaćete kako da svoju terasu ili dvorište/baštu uredite nalik ovim engleskim romantičnim baštama i unesete dodatnu dozu raskoši i šarma za još više zadovoljstva. Upoznaću vas sa ovim tipom bašta, pokazati kako vi možete da isplanirate i postignete ovakav izgled (u skladu sa pozicijama za sadnju i uslovima koje imate), dati predloge cveća (sve istorijske lepotice) za baštu i saksije, kako da ih kombinujete uz posebne savete za sadnju, zalivanje i negu cveća.

Na drugom istorijskom raskošnom predavanju pričaću vam o zanimljivoj istoriji engleskih seoskih baštica od XVI veka i vremena Tjudorovih preko industrijalizacije i društvenih promena u XIX veku, njihove romantizacije sa viktorijanskim slikarima, o floristima, vezama sa engleskim klasicima i na kraju, kao moderan dodatak, pomenućemo i cottagecore kulturu.

Provešću vas i kroz nekoliko istorijskih seoskih bašta vezanih za poznate engleske pisce i klasike. Kad sam smišljala o čemu sve želim da vam pričam na ovu temu i kako ja volim da sve to preplićem sa književnošću i omiljenim piscima tako sam smislila da jedna od podtema ovog predavanja o istoriji i kulturi bude i priča o primerima ,,sačuvanih” ili rekreiranih cottage gardens koje su u vezi sa nekim od omiljenih ličnosti ili dela engleske literature.

Spremila sam i mini booklet (pdf) za učesnike na poklon sa listama preporuka knjiga, filmova, bašta za posetiti i emisija koji se bave ili pominju engleske bašte, countryside i cottagecore koje pominjem u predavanjima.

Da se dodatno dalje romantizujete sami i uživate!

„In summer the window stood permanently open and hollyhocks and other tall flowers would push their way in and mingle with the geraniums and fuchsias on the window-sill.“

Flora Tompson, Lark Rise to Candleford

Ovo je jedna od najlepših tema i edukacija koju sam vam spremila i o kojoj volim da pričam jer se time najviše bavim godinama!

Pozivam vas da se prijavite ako želite da naučite nešto novo, inspirišete se i obogatite svoju ljubav prema cveću, baštama i istoriji. Posebno za ljubitelje engleskih bašta i countryside-a, Beatriks Poter, Džejn Ostin, Tomasa Hardija, Miss Marple, Gertrude Džekil i cvetno-istorijskih priča.

Ostvarite svoje cvetne snove!

Na mejl će vam sve stizati (dva nasnimljena predavanja u trajanju svako po 1h i 20min). Biće dostupno za gledanje do kraja maja.

Za uplatu 90e.

Možete se prijaviti odgovorom na ovaj mejl ili preko mog IG profila.

S ljubavlju,

Delorija

Dok sam prošlog leta planirala putovanje u Veneto u Italiji i šta bismo želeli da vidimo, pročitala sam ponovo par mojih omiljenih knjiga (ili poglavlja) koje imaju veze sa Italijom, istorijom, umetnošću, Medičijevima i biljkama. Jedna od njih je knjiga Chasing The Rose podnaslova An Adventure in the Venetian Countryside italijanskog pisca Andree di Robilanta poznatijeg po nekim drugim naslovima.

Di Robilant je, pre nekog vremena, sređujući stara porodična dokumenta slučajno naišao na pisma svojih predaka iz XVIII veka i dnevnik pretkinje Lućije Moćenigo s početka XIX veka. Andrea potiče iz stare italijanske porodice iz Veneta na severu Italije koja je nekada bila jako bogata i posedovala gotovo čitav novoizgrađeni manji ,,gradić” (manje mesto).

Pročitavši Lućijin dnevnik saznao je za veliku ljubavnu priču svojih predaka iz vremena Napoleonove vladavine i napisao knjigu o tome Lucia. A Venetian Life in the Age of Napoleon. U međuvremenu je napisao još nekoliko knjiga, od kojih su neke prevedene i kod nas u ik Laguna.

Dok je istraživao za pisanje knjige o Luciji/Lućiji koja je živela jedno vreme u Parizu kao deo Napoleonovog dvora i bila prijateljica (bivše) carice Žozefine, takođe ljubiteljka cveća i ruža, obišao je imanje svojih predaka u Venetu. Tom prilikom je u bašti, koja je nekad bila uređena i bogata biljkama sa raznih strana, od cvetnica jedino i dalje cvetala jedna ruža svetloroze cvetova. Činilo mu se da ova ruža pripada starim istorijskim vrstama i poželeo je da sazna više o njoj. U periodima između rada na drugim knjigama i gledajući primerak te ruže koju je dobio na poklon kao reznicu da ponese kući nakon posete imanju svojih predaka, Andrea je počeo da istražuje poreklo ove ruže. Pitao se da li je to jedna od ruža koju je Lućija Moćeniga donela iz Pariza i koja tačno?

Potraga o poreklu i identitetu ove stare ruže nazvane Moćeniga ruža trajala je par godina, autor je istraživao svet starih ruža i njihovih poznavalaca da bi došao do bar približnih odgovora. Celu avanturu u potrazi sa ružom kao porodičnim nasleđem opisao je u ovoj knjizi Chasing the Rose kao vrsti izveštaja. Autor je ovom knjigom preneo dalje priču o ruži i čak je napravljen i parfem od ulja njenih latica. Jasno je da je knjiga po mom ukusu 1000%. Cvetna istorija i misterija, istraživanja i posete cvetnim znalcima. Kakvo je to bilo oduševljenje kada sam je otkrila. Trebalo je duže vremena da je pronađem da kupim i onda da budem strpljiva da stigne do mene preko 7 gora i mora.

Da se sad vratim na svoju priču tragom ove knjige i ruže. Letos pred put u Italiju, proverim na mapi gde je tačno to selo odakle su Andreini preci i ta stara ruža, vidim da nam je ,,tu negde” na putu u blizini Venecije i odlučim da ćemo posetiti da gvirnem posed.

Seoce se zove Alvisopoli po autorovom pretku koji je ga je osnovao početkom XIX veka. Danas je vila zatvorena (autorovi preci su je prodali pre oko sto godina) i okolne zgrade su podeljene na stanove, bar koliko sam videla.

Padala je kišica kad smo stigli do nekadašnjeg imanja porodice Moćeniga / Villa Moceniga. Dvorište koje vodi u baštu, pored porodične kapele, bilo je otvoreno zbog stanova koju se tu nalaze, inače nikog okolo.

Uspela sam da pogledam samo prednji deo vrta koji je, vidi se odmah, nekada bio pažljivo osmišljen i kreiran, sada pomalo zapušten i bez cveća u njemu (osim divljeg cveća koje srećom ulepšava prizor). Ružu ipak nisam našla (tj. nisam primetila ništa što bi ličilo na opis i fotografije ove ruže), ona je izgleda u zaključanom delu dvorišta.

Odmah iza te baštice je ulaz u šumu sa stablima iz vremena Lućije Moćenigo i raznim vrstama drveća, koja je bila zaključana (našla sam dve kapije), ali se može posetiti nedeljom u određenom terminu.

Kada sam odlazila, dok su moji već bili u kolima, bacila sam pogled još jednom na zaključanu šumu sa bočne strane i krenem ka autu kad vidim u blizini neki plitak kanalčić sa vodom, vrbom zasenjen, i more cvetića koji se plave u njemu. Priđem i vidim da je to nezaboravak u cvetu.

Rekla bih da mi Lućija Moćenigo sa početka XIX veka nešto poručuje, s toga vam i pišem o ovome.

Pre nego što završim tekst, imam još jedan deo slagalice da podelim koji sam pratila kao autor iz knjige Chasing The Rose.

Par dana pre toga, kad sam bila u Padovi u obilasku botaničke bašte Orto Botanico (pisala sam o tome u posebnom tekstu), taman sednem na klupu da odmorim od šetnje i razgledanja kad se setim da je Robilant pomenuo da je dolazio ovde da se raspita i prepoznao ružu Moćenigo tu u vrtu gde cveta na nekom neuobičajenom mestu bez oznake. Kada je pitao zaposlene da li znaju koja je to ruža i odakle tu (nije bila obeležena ni zavedena), niko nije znao da mu odgovori. Posle je došao do najverovatnijeg odgovora da je za tu gerilla sadnju bio zaslužan jedan drugi ljubitelj biljaka i pomenute ruže sa imanja koji je voleo da njene reznice sadi bez pitanja na raznim mestima.

Prođem ja ponovo po bašti zagledajuću ruže po ograđenim lejama i okolini, tražeći boju kakvu ima ta ruža i naiđem na jednu koja mi se činila najsličnija. Fotografisala sam je uz knjigu koju sam imala sa sobom u rancu. Međutim, ta ruža ima naziv i zove se prigodno francuski Antoanet Mari, bar nazivom nalik na one Lućijine ruže iz vremena Napoleona i Žozefine. Odmah u blizini, pronađem poznatu staru ružu Old Blush koja je nasličnija ovoj Rosa Moceniga i sa kojom su je najviše identifikovali stručnjaci za istorijske sorte ruža u knjizi.

Iako nisam sigurna da sam videla pravu Rosa Moceniga, zadovoljna sam potragom i dodatnom vezom sa knjigom i pričom o ovoj ruži. Uz to, dama/ruža uvek treba da zadrži dozu misterije to keep the romance alive, jel da?

S ljubavlju,

Delorija

Sa najvećim zadovoljstvom, delim sa vama nekoliko sjajnih novih knjiga koje se bave istorijom žena i bacaju novo svetlo na stvarne, legendarne ili mitske žene naše prošlosti i davno prohujale svetove. Knjige koje bogate naše veze sa prošlošću i menjaju pogled i shvatanja koja imamo o ženama kroz istoriju, bilo da je u pitanju antika, srednji ili XIX vek.

Naslovi koje sam odabrala upoznaće vas sa novim glasovima, novim temama, novim saznanjima i uglovima posmatranja, pokušajima razumevanja i tumačenja ljudi/žena u prošlosti i same istorije.

Koliko su samo uzbudljivi ovi novi razgovori o istoriji!

Sve knjige koje sam odabrala su moji veliki favoriti iz ugla istoričarke i knjige koje su napisale žene istoričarke koje izuzetno cenim. Sve su novi naslovi (objavljeni prošle ili pre 2-3 godine) osim jedne koja je izašla pre nekoliko godina o boginji Afroditi.

Zagarantovano intelektualno uživanje i prosvetljenje.

1. MYTHICA, Emily Hauser

Knjiga “Mythica” podnaslova A New History of Homer’s World, Through the Women Written Out of It, je studija o antici, istoriji žena u bronzanom dobu i novim čitanjima Homera. Savršen spoj mita, legendi, istorije i arheologije!

Emili Hauser je klasičarka i istoričarka sa univerziteta u Kejmbridžu i Ekseteru, stručnjakinja za tumačenje Homera i za pisanje o ženama.

Knjiga se bavi ženama iz Homerovih epova ,,Ilijade” i ,,Odiseje”, ali stvarnim ženama koje su živele u vreme u kom su smeštena dešavanja o kojima nam se pripoveda u ovim epovima, vreme Trojanskog rata i kasnog bronzanog doba. Autorka nas vodi u potragu za ženama iza Homerovih epova na osnovu novih kritičkih čitanja tekstova Ilijade i Odiseje, kao i drugih pisanih istorijskih izvora, najnovijih arheoloških otkrića i analiza DNK kostiju (koje nam toliko toga govore).

Svako poglavlje je posvećeno jednom ženskom liku najpre iz Ilijade u I delu, potom ženskim likovima iz Odiseje u II delu knjige. Počinje naravno sa Helenom i završava sa Penelopom.

Knjiga se bavi novim sagledavanjem ovih likova i najviše istraživanjem stvarnih žena iza njih, tj. njihovih uloga, ženama o kojima se zna na osnovu istorijskih izvora da su bile u istim ulogama i živele u tom vremenskom periodu na tim prostorima - uloga majke, ćerka, supruge, sluškinje, vezilje, kraljice, ratnice, zavodnice, robinje (žrtve rata), neveste, veštice...

Šta nam njihova tišina u pisanim izvorima i konkretno u Homerovim epovima govori? Autorka kroz sve ove priče istražuje i naš odnos prema ženama kroz prošlost i o procesu odlučivanja šta i koga zapamtiti, a koga zaboraviti i zašto. Ukazuje šta možemo naučiti iz toga i zapitati se kako mi danas sebe i druge doživljavamo.

Potpuno sam novim očima sagledala Homera i priče iz ovih čuvenih epova i vraćaću joj se sigurno iz više razloga.

Link za ceo tekst o ovoj knjizi Mythica .

2. VENUS & APHRODITE, Bettany Hughes

Knjiga “Venus & Aphrodite” istoričarke Betani Hjuz je istorija jedne boginje. Prikaz boginje Afrodite/Venere kao boginje ljubavi&rata kroz vreme, odakle potiče, tj. odakle je doputovala i preko mora stigla u školjci na morskoj peni na obale ostrva Kipar i kako se kroz prošlost razvijala slika o njoj.

Knjiga počinje upravo razmatranjem ovog mita o rođenju boginje (”Things do not start well” piše autorka), tačno je da je ,,doputovala”, a odakle i kakva je veza ove kiparske boginje sa pojedinim staroistočnim ženskim božanstvima, kakva je bila situacija na Kipru u pogledu religije pred njen ,,dolazak”, gde se prvi put pominje pod imenom Afrodita kao i šta je sve bilo u njenoj nadležnosti i koliki uticaj je imala na svakodnevni život nekadašnjeg antičkog, kasnije renesansnog ili današnjeg čoveka u nekim drugačijim oblicima, saznajemo dalje kroz knjigu.

Betani Hjuz nam otkriva kompleksan karakter boginje i brojne slojeve njenog lika kroz raznovrstan istorijski materijal. Pratićete kako se naša slika o njoj menjala tokom hiljada godina od epohe do epohe i od Mesopotamije preko Grčke i Rima do današnjeg Zapada.

Šta slika o njoj i kako smo je menjali govori o nama. Uvek su to sve ogledala.

Knjiga je prevedena ovde u Srbiji u Laguni.

3. FEMINA, Janina Ramirez

Knjiga Femina / A New History of the Middle Ages, Through the Women Written Out of It istoričarke Janine Ramirez pruža svež i uzbudljiv pogled na istoriju srednjeg veka kroz novi pogled na žene tog vremena. Bavi se preispitivanje postojećih narativa i pronalaženje novih ženskih glasova u svetlu novih saznanja i pravaca kroz interdisciplinarna istraživanja (arhelogija, pisani izvori, umetnost, književnost).

Sjajna knjiga.

Kakvih priča, kakvih žena, znanih i neznanih koje autorka izvlači na Sunce, kakvih preokreta u poimanju ovih srednjovekovnih svetova i daleko značajnijih i raznovrsnijih uloga koje su žene imale u njima. Upoznaćete se sa novim saznanjima i arheološkim iskopavanjima o ratnici iz Birke u Švedskoj iz X veka i šta nam to sve govori o statusu žena i poimanju pola / šta kosti govore (”But advances in technology are beginning to allow these lost women, written out of the historical records for centuries, to speak to us once again.”) ili kako novi nalazi nakita i njihov dizajn svedoče o isprepletenim svetovima paganstva i hrišćanstva u Engleskoj ranog srednjeg veka. U jednom od poglavlja Janina se bavi grupom žena koje su vezle čuvenu Bajo tapiseriju (tapiserija je pogrešan termin) iz XI veka o osvajanju Engleske od strane Vilijema Osvajača, o novim podacima o ovom predmetu, njegovom nastanku i ljudima iza njega, kao i značenju scena izvezenim na ovom platnu. Piše i o ženi mistiku, svetskoj putnici i poslovnoj ženi kontroverznoj Margaret Kemp iz XIV i početka XV veka čija je autobiografija pronađena 1930tih na jednom engleskom imanju kao i o sjajnom umu i životu opatice Hildegard iz Bingena koja je živela u XII veku u Nemačkoj i bila teološkinja, vizionarka, umetnica, autorka, muzičarka, lingvistkinja, savetnica krunisanim glavama i papi, superstar srednjeg veka, takođe i o ženama u sred priče o progonima katara na jugu Francuske i kakve veze nacisti imaju sa ovom pričom.

Janina ne piše samo o srednjovekovnim ženama već i o nekim izuzetnim ženama iz kasnijih perioda koje su pomogle da se istorija sačuva od zaborava (na različite načine i jednako zadivljujuće) i o istorijama njihovih istorija.

“ In this book the women fight as brave warriors, physically crossing the taboo of the ‘weaker sex’ ; they rule with the power of kings and emperors; they write their stories and determine their histories; they reach, and sometimes exceed, the intellectual achievements of contemporary male scholars, making exceptional discoveries in the areas of the science and arts; they hold the purse strings, amassing unthinkable wealth, and do all this while often performing the traditional female tasks of child-rearing and housekeeping.”

Knjiga koja menja percepciju koju imamo o srednjem veku i ženama u njemu. Ukazuje koliko je važno kopati dalje i iznova postavljati pitanja i osluškivati prošlost. Janina Ramirez je strastvena i energična u prenošenju ovih priča, postavljanju novih pitanja i sagledavanju istorije. Pre godinu ili dve bila sam na njenoj online edukaciji “Recovering Lost Medieval Women”, u trajanju od nekoliko nedelja, koja je u vezi sa temama i istraživanjima iza ove knjige Femina. Mnogo dobro je bilo, uživam da je slušam i čitam. Možete potražiti neko njeno free predavanje na YT da je čujete ako vas zanimaju ove teme. Upravo joj je izašla nova knjiga o kojoj ću pisati ispod.

Još jedna važna i možda najvažnija tema ove knjige (ali i drugih koje ovde preporučujem), prvenstveno za nas istoričare, ali i javnost, jeste preispitivanje našeg odnosa prema istoriji i naših zadataka.

“We are all responsible for how people in the future will interpret the historic times we are living through. But first, we need to look backward to understand where we are now and create the future we want to see. These medieval women changed the times they lived through and left echoes of their lives for us to uncover centuries later. Every one of us is part of the ever-shifting passage of history. It is our responsibility to think about how we want it recorded and remembered.”

4. HOW TO BE A RENAISSANCE WOMAN, Jill Burke

Još jedna odlična knjiga “How to be a Renaissance Woman ( The Untold History of Beauty & Female Creativity)” istoričarke Džil Berk.

Novi pogled na istoriju renesansnih žena. Kako su žene u Italiji XVI i XVII veka doživljavale sebe, kako su shvatale i negovale sliku o sebi i svoje telo u okvirima nametnutih zahteva društva i vremena.

Odlično istražena i zanimljiva za čitanje, zasnovana na raznovrsnim istorijskim izvorima (uz beauty recepte iz renesansnih kuhinja), kroz priče i glasove fascinantnih renesansnih žena i teme kao što su, npr. kako su se žene nosile sa standardima lepote (uz paralelu sa današnjim pritiscima) i stereotipima o polovima, kao i o renesansnim apotekama, veštičarenju i slučajevima trovanja, između ostalog.

Dobićete uvid u intimnu istoriju i kompleksan svet iza lica ovih žena, znanih i neznanih.

Pisala sam više o svemu tome i nekim posebnim aspektima kojima se knjiga bavi uz jednu ličnu belešku o mojoj renesansnoj ,,dvojnici” u posebnom tekstu How to be a Renaissance Woman .

5. LEGENDA, Janina Ramirez

Nova fascinantna knjiga Janine Ramirez Legenda / The Real Women Behind the Myths That Shaped Europe u kojoj nastavlja da iznova otkriva i razmatra priče o ženama iz istorije srednjeg veka, ovaj put izuzetnih žena koje su imale uloge u stvaranju modernih evropskih nacija.

Autorka kroz knjigu preispituje sačuvane narative o poznatim ženama srednjeg veka, njihovim (zlo)upotrebama u izgradnji nacionalnih identiteta tokom XIX veka i traga za stvarnim ženama iza legendi.

Izabrala je sedam evropskih zemalja ili regija počevši sa Francuskom, potom Španijom, Grčkom, Belgijom, Nemačkom, Italijom i na kraju Velikom Britanijom. Za svaku državu, uz poznatu srednjovekovnu ženu uparila je i jednu modernu ženu iz kasnog XVIII i XIX veka iz vremena kada su se stvarale i oblikovale evropske nacije, od kojih su neke vilanizovane dok su druge slavljene kao nacionalne heroine.

Janina počinje potragom za Jovankom Orleankom iz XV veka i upotrebom njenog imena i dela u kasnije francuske nacionalne svrhe koju je uparila uz priču o Šarlot Korduroj sa kraja XVIII veka, potom slikom španske kraljice Izabele od Kastilje iz XV veka uz borbenu Agustinu iz Saragose početkom XIX veka, grčku, tj.vizantijsku princezu- istoričarku Anu Komninu iz XII veka i neustrašivu vlasnicu flote Laskarinu Bubulinu sa početka XIX veka i borbi za grčku nezavisnost, mistikinju Mari iz Oignies-a iz XII/XIII veka i begine Belgije iz kasnijih perioda, nemačku caricu Adelaidu iz X veka i Lolu Montez iz XIX veka, italijansku Svetu Katarinu iz Sijene XIV veka i Anu Morisi iz XIX veka i na kraju, britansku Lejdi Godivu iz XI veka i kraljicu Viktoriju.

“By examining the women behind the legends, new windows open on the social, political, religious and economic realities they were part of, and I trace how these figures have been reinvented century after century to serve the needs and agendas of different generations.”

Preispitivanje postojećih narativa o njima pokazuje kako su ova imena prisvajana i pogrešno tumačena kroz vekove od strane različitih grupa i potreba vremena. Janinina uporedna potraga za stvarnim ženama iza ovih tradicionalnih priča i legendi, kroz mesta, objekte i reči u kojima su sačuvane, ispod svih tih slojeva i manipulisanih predstava, otkriva koliko su one same bile mnogo interesantnije, kompleksnije, uzbudljivije i uticajnije nego što su nam skrojeni narativi preneli.

“But they deserve to be seen as three-dimensional thinking, feeling living individuals, part of dynamic, complex and problematic environments.”

Podeliću u posebnom tekstu dodatne beleške o ovoj knjizi.

Ovo su zlatne preporuke od mene prvenstveno za kolege istoričare (kao i arheologe, klasičare, zavisi koga koji period i tema zanimaju) kao i za ljubitelje žena i istorije. Za vas koji želite više da saznate, dublje zaronite i bolje razumete svet i sebe.

Nadam se da će vas one i ovakve priče o njima inspirisati.

Uživajte!

S ljubavlju,

Delorija

Otkrijte ovog proleća kako da kreirate svoju prelepu cvetnu oazu na online predavanju ,,Isplaniraj svoju najlepšu cvetnu baštu”.

Ako ne znate odakle da počnete i/ili biste želeli da iznova bolje i lepše isplanirate svoju cvetnu leju, baštu ili terasu, dobijete predloge i savete, kao i da izbegnete brojne greške i uštedite sebi vreme, energiju i novac, onda je ovo tema za vas.

Na predavanju ćete saznati:

• kako da isplanirate prostor i sadnju,

• kako i koje cveće da odaberete za svoju baštu i terasu,

• kako da izaberete tako da uvek imate nešto u cvetu i da uberete za vazu/buket,

• kako da vam bašta/leja/terasa izgleda što raznovrsnije, bogatije i bolje za oprašivače.

• dobićete i plan po sezonama kao i predloge kako odabrati i kombinovati boje/palete i kako da vam bašta/leja izgleda ujednačeno i vizuelno lepše.

Planiranje sadnje i pravilan odabir cveća za vaš prostor su glavne stvari kojima se treba pozabaviti pre nego što počnete da kupujete cveće i sadite, kako biste cveću dali što bolje šanse za uspeh.

Spremila sam vam puno saveta, predloga i inspiracije kako da isplanirate svoju najlepšu cvetnu baštu/terasu. Bilo da ste potpuni početnik ili imate iskustva i želite više da saznate na ove teme.

Bonus POKLON: Baštovanski e-priručnik ,,Cvetni vodič kroz godinu” za vaše dalje što bolje snalaženje i planiranje.

Trajanje predavanja je 2h.

Stiže vam na mejl i biće dostupno da ga pogledate naredna 2 meseca.

Za uplatu je 90e.

Možete se prijaviti porukom.

S ljubavlju,

Delorija

Uz proleće koje nam lagano pristiže i bašte koje nas sve više dozivaju, vreme je i za najavu predavanja koja vam pripremam za ovo proleće 2026. godine!

Predavanja koja držim su poseban spoj istorije, baštovanstva i književnosti. Biće cvetno-istorijskih i baštovanskih priča, online i uživo.

Pričaću vam o temama kojima se bavim i koje preplićem iz istorije i društvene istorije bašta i cveća (pretežno engleske) sa vezama iz književnosti i umetnosti. Od renesanse i engleske istorije XVI veka, uz osvrt na antičko nasleđe, od Šekspira preko Džejn Ostin, pa dalje kroz XIX i početak XX veka. Biće i dva čisto baštovanska predavanja praktične prirode.

U okviru ovih mojih predavanja iz istorije i kulture, kao posebnu podtemu i serijal pripremam predavanja, nalik onom o Šekspiru, cveću i baštama / ,,U bašti sa Šekspirom”, koja su vezana za omiljene pisce engleske književnosti, neku specifičnu knjigu ili temu iz književnosti u vezi sa baštovanstvom i cvećem koju želim da vam ispričam. Šekspir će biti opet na jesen, ali možda budem organizovala i uživo u junu, uoči Midsummer Night’s Eve i u ime početka leta. Uz perennial predavanja o planiranju bašte i engleskim baštama u cottage gardens stilu iz istorije i baštovanstva, ovog proleća biće i novo predavanje iz ovog literarnog serijala U bašti sa …, ovaj put ,,U bašti sa Agatom Kristi”!

O Agati i njenim vezama sa baštovanstvom pisala sam više puta ranije, ima i ovde jedan tekst na Substack-u, ali ovaj put spremam vam specijalno predavanje u kojem će glavna tema biti briljantna kraljica krimi romana uz pen and trowel, sa cvećem, baštama i određenim plot twists. Biće sjajno, ne otkrivam sad šta vam smišljam, pišem više o tome pred maj! Takođe, u pripremi je još nekoliko novih predavanja, od kojih ću moguće ubaciti još jedno ovog proleća. Javljam sve na vreme!

Od tehničkih informacija, svakog meseca prijavljeni će dobijati predavanja na mejl dostupna za gledanje 2 meseca, kada vama odgovara tokom tog perioda. U februaru, martu i aprilu će sve biti online, dok ću u maju tradicionalno držati jedno specijalno predavanje/radionicu (možda dva) uživo kod mene u Zemunu u cvetnom studiju i baštici uz tematsku čajanku garden party u engleskom stilu za dodatnu uživanciju!

Prolećni raspored:

OD FEBRUARA - Baštovansko predavanje na temu PLANIRANJA, ODABIRA I KOMBINOVANJA CVEĆA, trajanje 2h, online, uplata 90e. Stiže tekst sa više informacija. Možete se prijaviti od danas.

MART i APRIL- Predavanja ENGLESKE COTTAGE GARDENS za ljubitelje engleskih bašta, istorije i književnosti. Dva online predavanja: 1.BAŠTOVANSKO - Kako do svoje verzije romantične engleske COTTAGE GARDEN i 2. predavanje iz ISTORIJE&KULTURE- o istoriji ovih šarmantnih bašta, njihovoj prisutnosti u književnosti i umetnosti uz moderne verzije. Uplata 90e.

MAJ - predavanje U BAŠTI SA AGATOM KRISTI. Agata Kristi, biljke, garden mysteries i bašte. Uživo u Zemunu, predavanje uz Miss Marple cvetnu čajanku i vežbu sejanja, 4h, uplata za učešće 150e.

Datum ću naknadno objaviti, obično je to treći vikend u maju, subota.

Za ovo specijalno predavanje i okupljanje uživo je ograničen broj učesnica. Možete se sada prijaviti na listu zainteresovanih.

Pisaću detaljnije o svim predavanjima/radionicama kako koje predstoje.

Ako ste za dozu ISTORIJE, KULTURE i LEPOTE uz priče, knjige, cveće i bašte, ova predavanja su za vas.

Čujemo se,

Delorija / FloraDela